U organizaciji Nacionalnog biroa osiguravača (NBOCG) održan seminar  “Rekonstrukcije saobraćajnih nesreća upotrebom digitalne forenzike”

Seminar za predstavnike osiguravajućih kuća i saobraćajne policije Cne Gore, na temu “Rekonstrukcije saobraćajnih nesreća upotrebom digitalne forenzike” održao je  dugogodišnji stručni saradnik NBOCG, Jože Škrilec, vještak saobraćajne struke iz  Slovenije. O ovom nesvakidašnjem predavanju Boris Šaban izvršni direktor NBOCG kaže: „Digitalna forenzika postaje sve važnija i neizbježna  grana kod rekonstrukcije saobračajnih nesreća. Tokom  predavanja upoznali  smo se  sa programom za rekonstrukcija saobraćajnih  nesreća.  Saznali smo koji su nam to podaci potrebni i kako do njih doći. U 2021. godini je bilo  dosta inovacija na području čitanja podataka iz vozila.  U 2022. godini nova vozila po EU direktivi moraju biti opremljena EDR -om, uređajem koji omogućava pristup i čitanje informacija iz vozila.  Međutium  već danas postoji veliki broj vozila koja dozvoljavaju  ova učitavanja.“ 

Rasprava na seminaru je pružila  mogućnost za razmjenu praktičnih iskustava i odgovore na otvorena pitanja, vezano za istražne postupke i sprečavanje prevara. Nakon teorijskog dijela realizovan je i praktični dio, konkretno učitavanje podataka iz vozila.  „Jože Škrilec je prje  nekoliko  godina držao predavanje na ovu temu u Podgorici, pa je ovo bila dobra prilika da vidimo šta se unaprijedilo od tada u ovoj oblasti.“-zaključuje Šaban

Prema Škrilecu, zbog razvoja automobilske industrije i tehnologije, moderna vozila ostavljaju malo tragova, na osnovu kojih bi se mogla napraviti analiza saobračajne nezgoda. Tehnički razvoj, koji u jednu ruku otežava analiziranje saobračajnih nezgoda, u drugu ruku pruža rešenja. Da bi se obezbijedio bezprekoran rad vozila, mnogo elektonskih djelova vozila komunicira među sobom. Ove informacije mogu se upotrijebiti za ostvarenje jedne cjeline kod analiziranja sobraćajne nezgode. Kod fingiranih saobrača bez upotrebe novih metoda, nemoguče je sakupiti dovoljno dokaza, da bi se dokazala prevara. Fingirane saobraćajne nesreće dešavaju se na način, da stvarno dođe do kontakta među vozilima. Ako se deformacije uklapaju sa položajem vozila kod sudara, vrlo je teško dokazati, da se radi o fingiranoj saobraćajnoj nezgodi. Upotreba digitalne forenzike vozila pokazala se, u proteklim godinama u fazi testiranja raznih uređaja za očitavanje podataka iz vozila, kao velik doprinos ka boljem i efikasnom analiziranju saobraćajnih nezgoda. Pogotovo, upotrebom digitalne forenzike napravio se velik korak napred u evidentiranju fingiranih saobraćajnih nezgoda. Ti novi uređaji omogućavaju evidentiranje fingiranih saobraćajnih nezgoda pomoću podataka sačuvanih u elektronskim sastavima vozila.

Podaci koje dobijamo pomoću naprava za očitavanje su podaci dobijeni iz elektronskog sastava motora kao što su:brzina vozila, temperatura motora u trenutku sudara, okretaji motora u trenutku sudara, pritiska ulaznog vazduha, voltaže akumulatora, poziciju mjenjača, broj šasije vozila, broj prijeđenih kilometara vozila, kao i vrijeme nastanka saobraćajne nezgode. Podaci se mogu dobiti još iz sistemavazdušnih  jastuka ABS modula i armaturne ploče. Poznato je, da standardne metode rekonstruiranja saobraćajnih nezgoda imaju svoje granice. Poznato je, da elektronski uređaji u vozilima sadrže veoma važne podatke vezane za saobračajnu nezgodu i identitet samog vozila. Od velike je važnosti, da se dobijeni podaci interpretiraju na pravi način i sa velikim oprezom, da ne bi dolazilo do grešaka i lažnih interpretacija.

»Upotreba alata za digitalnu forenziku vozila, je budućnost za rekonstrukcije saobraćajnih nezgoda i za odkrivanja prevara u osiguranju vozila. Bez inovativnih pristupa nemoguće je dokazivati prevare u osiguranju. Pomoću alata za digitalnu forenziku mogu se otkriti prevare, koji bi, bez tih novih pristupa, ostale neodkrivene. » zaključuje Škrilec

 

Podgorica novembar 2021.

 

PRiSMA, ovlaštena agencija za odnose sa javnošću,

Nacionalnog Biroa Osiguravača Crne Gore

en_GBEN
vrši obradu, obračun, isplatu šteta i naplatu regresnih zahtjeva po isplaćenim štetama po osnovu: - međunarodnih sporazuma o obaveznim osiguranjima u saobraćaju nastalim u zemlji i inostranstvu (zelena karta), - neosiguranih motornih i priključnih vozila i putnika u javnom saobraćaju, vazduhoplova i plovnih objekata, - zbog smrti, povrede tijela ili narušavanja zdravlja prouzrokovane upotrebom nepoznatog motornog vozila, vazduhoplova, plovnog objekta ili drugog prevoznog sredstva; - zahtjeva oštećenih lica koja nijesu štetu mogla naplatiti zbog prestanka rada društva za osiguranje kod koga su bila osigurana;